ИНФОРМАТОР О РАДУ ШКОЛЕ

Актуелно

МАТУРСКИ И ЗАВРШНИ ИСПИТ

 ПРИРУЧНИЦИ ЗА ПОЛАГАЊЕ ЗАВРШНИХ И МАТУРСКИХ ИСПИТА

ПРОГРАМ ПОЛАГАЊА ЗАВРШНОГ ИСПИТА ОПЕРАТЕР МАШИНСКЕ ОБРАДЕ

ПРОГРАМ ПОЛАГАЊА ЗАВРШНОГ ИСПИТА БРАВАР-ЗАВАРИВАЧ

ПРАВИЛНИК О ПОЛАГАЊУ МАТУРСКОГ ИСПИТА МТКК



MOJA ШКОЛА


Google classroom-упутство


Е- дневник за родитеље






eУправа:Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19

https://euprava.gov.rs/usluge/6224

НAША FACEBOOK СТРАНИЦА


Календар

Новембар 2024
НЕДПОНУТСРЕЧЕТ ПЕТСУБ
12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930


Анкета

Да ли су ти информације са овог сајта биле корисне?

Да
Не
Делимично


Резултати

Admin login






Кутак за родитеље

 
Поштовани родитељи, 
 
Ово је ваш кутак! Циљ нам је да учврстимо међусобну сарадњу како бисмо помогли вашој деци, а нашим ученицима у креирању будућности и успешном савладавању адолесцентске кризе и свега онога што младост подразумева. 
Желимо да предупредимо вршњачко насиље, да на младе утичемо личним примерима, како код куће, тако и у школи. Трудимо се да из сваке ситуације научимо нешто и да буде што више ситуација којима ћемо се сви поносити, а што мање оних које желимо да заборавимо. 
Само заједничком сарадњом и искреношћу можемо успети у томе. 
 
 
Шта је адолесценција?
 
Адолесценција је једно од најбурнијих животних раздобља током којег се развија зрела и одговорна личност. У том периоду родитељ има важну улогу у животу адолесцента и мора знати када је потребно потражити савет за себе и своје дете. 
У одрастању често долази до несугласица са друговима, браћом и сестрама, па и са родитељима. Најчешће долази до сукоба око начина одевања, избора друштва, школских и кућних обавеза, излазака. Честе ситуације за које је потребно потражити савет су:
-када реакције адолесцената ометају нормалну комуникацију и међуљудски однос са родитељима;
-када су реакције адолесцената непримерене: бежање од куће, непоштовање ауторитета, вербални и физички напади на ближње;
-када адолесцент, због сукоба у које улази, не може одговарати на реалне свакодневне обавезе;
-када су сукоби чести и реакције бурне;
-када се сукоби завршавају агресивним испадима.
 
 
Шта је потребно за добар однос са дететом?
 
-Слушајте своје дете, јер адолесценти имају нарочиту потребу да изразе своја осећања и идеје;
-научите дете да преузме одговорност, јер свако понашање (добро или лоше) доводи до одређених последица;
-успоставите равнотежу између контроле адолесцената и самосталности коју му дозвољавате;
-утврдите јасна правила кућног понашања и последице, при чему ћете и адолесцента укључити у осмишљавање правила;
-постарајте се да ваше дете, поред школских обавеза, има и обавезе унутар породице, јер ће тако постати одговорна и дисциплинована личност;
-прихватите осамостаљивање свог детета, али то не значи да га треба изоловати од породице;
-употребите награде и похвале за позитивна дешавања, јер су делотворније од казни за негативна дешавања;
-пустите адолесцента да размишља о себи и да има време које му је потребно;
-прихватите своја осећања током тешких раздобља са својим адолесцентом и знајте да се свако понекад осећа тужно, љуто, беспомоћно, али то не сме да вас уплаши и обесхрабри;
-трудите се да будете добар родитељ.
 
 
Рекли су о родитељству...
 
*Све срећне породице личе једна на другу. Свака несрећна породица, несрећна је на свој начин. (Толстој)
 
*Рече отац: -Сине, пази где газиш. -Пази ти, рече син, ја идем твојим стопама.
 
*Има велике сиротиње међу нашом децом, којој сем пара, родитељи нису имали ништа дати. (Душан Радовић)
 
*Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш. (Доситеј Обрадовић)
 
*Од памтивека, синови су неразумнији од очева, али срећом, синови постају разумни чим постану очеви. (Меша Селимовић)
 
*Ако решите све проблеме своје деце, она неће имати других проблема сем вас. (Душан Радовић)
 
*Ако ти породица у одрастању угради чврсте темеље вредности, онда стабилније стојиш какви год да те ветрови шибају у животу.
 
*Ко научи децу да се задовоље малим стварима, оставља им више од богатства. (Немачка пословица)