РЕПОРТАЖА СА ИЗЛЕТА ИЗНЕНАЂЕЊА

Датум: 09. Mart 2020 22:01 Категорија: ВЕСТИ

Запослени у Средњој школи у Книћу у суботу 07.03.2020. године у организацији туристичке агенције Холидеј кренули су на излет изненађења.
Путеви су следили стазе кнеза Лазара, па је прва дестинација био манастир Раваница, његова задужбина из XIV века. Манастир Раваница налази се недалеко од Ћуприје, поред села Сење.

Црква је посвећена Вазнесењу Господњем, а више пута је била рушена и паљена. Грађена је у моравском стилу, зидана наизменично редовима камена и опеке, украшена керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком. Манастир је био опасан одбрамбеним кулама, а данас су сачуване три куле и део северног бедема. Живопис је оштећен, а на очуваним фрескама запажају се извесне новине у избору тема (Христова страдања, велики празници) што ће постати правило у осликавању храмова који припадају моравском стилу. У Раваници се чувају мошти кнеза Лазара.
Пут је даље водио ка Крушевцу, данас центру Расинског округа, некада престоници. Према предању, Крушевац је добио име по камену крушцу, којим је и зидан утврђени град. Након Косовског боја и Лазареве погибије, Крушевцем управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан.
Крушевљани, често називани Чарапани, овај надимак добили су, како предање каже, по томе што се у овом крају плету најлепше чарапе, или, по другом предању, што је војска у чарапама успела да одбрани град. Споменик цару Лазару, подигнут је 1971. године и дело је Небојше Митрића, вајара из Београда. Постављен је непосредно испред утврђеног града и гледа на цркву Светог Првомученика Стефана, познатију као Лазарица.
У спољном изгледу цркве Лазарице смењују се ред жутог тесаника и три реда црвене опеке. Црква је украшена богатим каменим розетама, необичним, јер се све међусобно разликују. Преплет на розетама представља најбоље камене преплете у моравском стилу. Споменик царици Милици постављен је у близини средњовековног дворског комплекса 2019. године.
Скупштина града Крушевца поноси се такозваном Шареном салом, чији ентеријер представља бисер српске уметности.
Из Крушевца потичу и доајени српског глумишта: Ташко Начић, Миодраг Петровић Чкаља, Радмола Савићевић, Милан Пузић, Љубинка Бобић, Бата Паскаљевић, Властимир Ђуза Стојиљковић.
Чувени сликар Милић од Мачве, иако родом из околине Шапца, поклонио је Крушевцу своју галерију слика. Првобитна замисао је била да ова галерија буде смештена на Газиместану, а онда је одлучено да је Крушевац, као некадашња престоница, у којој је одржана кнежева вечера непосредно пре чувеног Косовског боја, достојан да буде ризница овог културног блага. На најбољим својим сликама Милић од Мачве представио је Лазара и његово потомство. Једна од најпознатијих Милићевих слика, Мајка Јевросима, рађена је по угледу на лик сликареве мајке Данице.
Манастир Љубостиња, недалеко од Трстеника, у атару села Прњавор, задужбина је кнегиње Милице. Манастир је грађен у моравском стилу, а главна црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Чувени Раде неимар из народних епских песама (Раде Боровић) градио је овај манастир и његово име стоји уклесано на прагу, на преласку из припрате у наос. Кнегиња Милица, потоња монахиња Евгенија сахрањена је у Љубостињи, као и деспотица Јелена, потоња монахиња Јефимија. Јефимија је након погибије свог супруга деспота Угљеше, боравила на Миличином двору и извезла златним словима на црвеној свили покров за ћивот кнеза Лазара. Она је, након замонашења, успела да са Хиландара пренесе тело свог рано преминулог сина и сахрани га у овом манастиру.
Након Љубостиње, пут је настављен ка Врњачкој Бањи, највећој бањи у Србији. Бања је смештена на северним обронцима планине Гоч, а клима је умерено континентална са утицајем планинске климе. Ово живописно туристичко место представљало је последње одредиште путовања. Киша, која нас је пратила током боравка у бањи није умањила доживљај овог дана.
Надамо се да ћемо имати прилике да што више упознајемо природне лепоте наше земље и богатимо знање о културно-историјском наслеђу.